AMERIKA I RUSIJA, part I

PUTIN; OBAMA; I SRBIJA

Dan Plavog Lunarnog Majmuna

I na kraju - "lele, leleee"...

Zašto bi se neko, poput moje malenkosti, koja posvećeno gleda isključivo svoja posla, i ljudima preporučuje da se zarad svoje dobrobiti, ne bave mundanom a još manje lokalnom... astrologijom, uopšte doticao ove teme?   

Odgovor je - ZAHVALJUJUĆI KOINCIDENCIJAMA, KOJE POMENUTA "NEKA" VEOMA OBOŽAVA, A ČESTO I SLEDI.

Naime, danas je dan Plavog Lunarnog Majmuna, čija je odlika dečija zabava - "Igranje Magijom". Plavi Majmun se "Igra Magijom" i njegova slabost, tj. izazov je izbegavanje govorenja sopstvene životne istine. Umesto toga iz straha se sakriva iza humora! Takođe humor i sarkazam su načini da se ne govori iskreno i direktno o onome što nas muči, tako prikrivamo nesigurnost i ranjivost. A onda nismo u mogućnosti da iskažemo sopstvena najdublja osećanja, te se vrtimo u začaranom krugu. Takva upotreba humora je samo način izražavanja potisnute ljutnje, besa i agresije, za koju ne postoji adekvatan izraz i koja ne vodi svrsishodnoj akciji!!

SADA SE PRISETITE NAŠIH OMILJENIH HUMORISTIČKIH TV SERIJA. Poslednjih, tričavih 30-40 godinica...

Pogledajte način na koji se naš narod suočava sa problemima! Uključujući otcepljene i novoformirane nacije i države kojima želim sve najbolje na njihovom samostalnom putu, samo primećujem neobičnu sličnost. Upravo tražeći sve moguće načine da o problemima snima filmove, humorističke serije, da fingira suđenja Celom Svetu u pozorištima, i suočavanja sa prošlošću na tribinama, da gleda skupštinske predstave gde se subjekti bave bubamarama, Amerikom i Engleskom, da gleda sudjenja u Hagu... Da se u životu, fb-u, sastancima, ulici, prodavnici, dohvati neke teme, pa razveze priču punu podsmevanja, i gađenja prema "neprijatelju" ili "zlotvoru". I da li je bilo dovoljno? Ako nije - otvorite novine ili upalite TV. 

Srpski radnici, rade SVE DRUGO osim onoga što treba da rade - svoj posao, ili da pogledaju problem i da ga prosto REŠE! Možda to nije dovoljno u duhu našeg omiljenog majanskog znaka? 

Olakšati ljudima život uopšte nije zanimljiv i smehotresan poduhvat. To je tak obično i dosadno. 

ILI... 

Ili je to tak' OPASNO?

Opasno u smislu, da bi se mnogi morali suočiti sa svojim najdubljim i najvećim strahovima!?

Lek za neadekvatnu upotrebu energije Plavog Majmuna možete slobodno potražiti i pronaći naravno - kod vrhunskih stručnjaka za majmunsku problematiku! Nedaleko, u komšiluku - Kod Dva Bela Zeca! 

I ne brinite, pečat Plavog Majmuna je skroz fenomenalan i pozitivan, on ima ogroman potencijal, ali i izazove, a ove osobine su samo rezultat pogrešnog korišćenja dečje i razigrane energije našeg šarmantnog druga -Tovariša. 

Plavi Majmun nas uči da kroz igru prevaziđemo zastrašujuće i teške situacije, i da kroz humor možemo potražiti i pronaći olakšanje i novu percepciju događaja. Sa NOVOM PERCEPCIJOM, možemo pronaći i REŠENJE, ako se ne zaustavimo na ventilisanju i ispoljavanju besa i straha kroz kreativnost. U tom slučaju samo potvrđujemo i cementiramo staro viđenje problema koje nas drži u začaranom krugu, pa ponavljamo nefunkcionalne načine ponašanja. Godinama. Decenijama.

Plavi Majmun nam daje podršku da verujemo detetu u nama. Poziva nas da direktno izrazimo ono što mislimo i osećamo - 

ali to nije lako ako smo ubeđeni u fatalni ishod poduhvata, i grubo učeni suprotnom. I ako smo živeli u okolnostima gde je takvo ponašanje bilo životno opasno. 

Ako ozbiljno i bez pristrasnosti i favorizovanja bilo koje strane, ličnosti, heroja ili političara, sagledamo našu istoriju, i datume kada je počeo Karađorđev ustanak, kada je Knjaz Miloš poveo Drugi Srpski ustanak, i bliži nastavak - povežite sami. Naši pradedovi su pamtili hajduke. A ja pamtim mog pradedu... Pa onda vidite koliko je sve to bilo... juče.

Pri čemu naš i vaš, najveći političar novije istorije, koji je preokrenuo stvari - Josip Broz ima očigledne odlike ovog znaka! On je napravio gomilu "nemogućih" stvari, napričao gomilu... pa... recimo viceva, super se zabavljao, i odlično igrao! Ceo svet mu je aplaudirao. Iz tudjeg dvorca je govorio kako je ružno i tužno biti bogat, a narod se divio. Predstava je bila savršeno genijalna, i za glumačku trupu veoma komercijalna! Računi za održavanje pozorišta stižu sa malim zakašnjenjem, jer ponešto nismo najbolje razumeli! Ali... zar to nije tako Plavo... Zar to nije tako...Ljudski!?

I za kraj prvog dela - zašto Rusija i Amerika? Zašto Putin i Obama? Šta će tu jedna mala državica koju oni ne bi ni primetili da se nije TAKO ŽUSTRO GURALA MEDJU VELIKE - GDE JOJ MESTO NIJE. Po broju stanovnika...

Reći ću samo URAN I SATURN, njihove igre i mala zemljica više Saturnovska, a vapi za Uranom. Onda tu energiju Urana izvitoperi i zacementira da više ne znaš ko je ko i šta je šta...

...E pa, oprostićete, dečja energija Plavog Majmuna se umorila.

Drugi deo uskoro, 

u igraonici :

Kod Dva Bela Zeca ili At The Two White Rabbits

vaša 

Mademoiselle XY

~Uistinu zrela osoba ne može biti ozbiljna, nema ničega zbog čega treba biti ozbiljan. Čitav život je veselje, to je igra, igra svijesti. To vam otkriva meditacija – da je čitav život predivna igra energije.

Ta ista energija je u drveću, u zvijezdama, u rijekama, u planinama, u vama, u životinjama. To je jedna ista energija koja pleše u različitim oblicima. Mi na Istoku to nazivamo „leela“. Leela znači božija igra."
OSHO~
I Ošo je imao ponešto Plavo, a pomalo i ponešto i blago Crveno?

KAKO REĆI "NE" VEĆINI?

...I POMRAČENJE MESECA

~Ako ne kažete "NE" većini - možete očekivati da živite kao većina~ 

Da li vam se to dopada?

Većina je siromašna i nezaposlena.

Većina je stara čim se rodi.
Većina nije srećna.
Većina je otvoreno preplašena ili agresivno poriče strah.
Većina je zlobna i pakosna.
Sa većinom se lako manipuliše.
Većina je spremna da uživa u tuđoj patnji.
Većina nije svesna šta čini i posledica. Kada bi bila svesna ne bi to ni po koju cenu činila.
Jedan deo većine je jako ponosan što je deo "Svih", drugi deo većine nikada neće priznati da pripada većini, ali će pod pritiskom manjine koja vlada i njenih službenika učiniti što im se nalaže.
...

Zašto i kako onda "većina" tako očajnički želi da bude i ostane "većina"?!
Možda to izgleda kao dobar način za skrivanje? Jer opasno je biti to što jesi?! ;)
I konačno, da li je sve baš, BAŠ tako?

~Milgramov eksperiment~

Inspiracija za ovaj članak je jedan "klasični" psihološki eksperiment - Milgramov eksperiment. Zadatak ispitanika je bio da pritiskom na dugme daju elektrošokove glumcima iza neprobojnog stakla, verujući da zaista daju elektrošokove. Eksperimentator - "Autoritet" im je nalagao da povećavaju intenzitet elektrošokova dok se glumac grčio i tresao iza stakla. Oko 67% ispitanika je išla preko smrtonosnosnog intenziteta elektrošokova, a 100% studenata psihologije i diplomiranih psihologa nije uložilo prigovor Sudu Časti što niko iz redova Light Worker-a, Peacemaker-a, i ostalih Ratnika Duge (a psiholozi i svi stručnjaci srodnih disciplina bi trebali biti baš to), ne traži konkretno rešenje i ne čini ništa da promeni ovo zastrašujuće stanje Duha na Zemlji u razvijenom dvadesetom veku.

Šta to znači? Da li to znači da je 70-tih godina, kada je eksperiment radjen, a mi bili mali, tek rođeni, ili još čekali svoj "voz", bilo dovoljno da neko ima sobu sa dugmićima, ili studio za elektrošokove, par ljudi u odelima, i dobru volju da to učini, i da vam autoritativnim glasom kaže: "moraš", da bi naši roditelji mirno dali smrtonosni elektro-šok - jer moraju?
Da li je danas isto?
Da li biste vi učinili isto?
Da li možda već činimo isto?
Da li smo od '91 do danas učinili mnogo puta - isto?

I ko je zapravo "većina"? Šta ako je većina zapravo manjina? To su vrlo promenljive stvari... Jer najtvrdokornija većina je "sve i ništa" i "svi i niko" - zapravo sposobna i spremna na mimikriju do nestajanja. Ljudi većine su spremni na sve da bi zaštitili sopstveni život, smatraju da je ovaj materijalni svet mesto gde vlada zlo i nepravda. Većina će uvek biti nešto drugo u odnosu na svoju Suštinu, jer ljudi većine nemaju hrabrosti da pokažu i ispolje svoju pravu Suštinu.                                                                              
Verovali ili ne, ona je lepa i božanska, kod "Svih", pa čak i kod pomenute većine. Nekada ljudi većine postanu lideri. Nekada su i veoma uspešni - Hitler je jedan takav primer. I iza svih stvari koje je počinio, stajala je, zamagljena preteranom verom u ispravnost ideje,  - upravo Božanska Suština i želja da se učini nešto dobro...
Dok je iza zločina stajao strah i vera u zlo i zle ljude koje treba odstraniti.
~--------------------~

~Mesečevi Čvorovi~

Kakve sve to veze ima sa Pomračenjem Meseca i Mesečevim Čvorovima?
Naša Svrha, i Put naše Duše su zabeleženi u Mesečevim Čvorovima.
Šta ako su Mesečevi Čvorovi, kao i ostale malefične ("negativne") planete, samo neshvaćene planete, ili principi, koji se našem ograničenom, svesnom umu, egu, i našim sebičnim željama ne dopadaju? Očito su naši preci astrolozi bili ograničeni svojim neznanjem i kolektivnim dogmama, i naravno da su planete koje donose nešto novo bile opasne za ljude koji su želeli da po svaku cenu održe staro. U Rahua je smešten deo Svrhe, ali ne potpuno jasno, Rahu ume da nas zavede, zapravo - mi umemo da zavedemo sebe nagoveštajem brzog uspeha ili ostvarenjem materijalnog cilja koga olako proglasimo za svoju Svrhu. Nekada smo revolucionarni pa uspešno kažemo "Ne" većini, tada nas sačeka taj naš, isti, - revolucionarni Rahu i naša vlastita mračna strana... To je priča o revolucijama koje jedu sopstvenu decu. I tako zateknemo sebe na stranputici. Ali nama, ljudskim bićima - stranputice nisu strane, i obavezni su deo školovanja...
Da. Puno je pitanja... Pluton kreće retrogradno - možda su odgovori u Centru?
U Centru Zemlje i u Centru naše Duše? Centru atoma,u centru nas i većine, centru svega i ničega.
I Centru Terazija?
~---------------------~

~APOKALIPSA~

Kako ćete otkriti i negovati hrabrost da budete svoje najbolje JA? Kako možete odnegovati svoju Svetlost i svoju Božansku Suštinu i bezbedno je pustiti da sija u svetu? Većina (ah, opet ta divna, slatka reč...) onih koji su na Putu Svetlosti nailazi na prepreke.
Znamo da nije lako u nekim primitivnim sredinama misliti i govoriti ovakve stvari.
Znamo da je pre samo nekoliko godina bilo još mnogo, mnogo teže...
Znamo da mnogi, u svojim porodicama ne mogu, ne smeju, ili su gušeni i sprečavani da ispolje to najbolje, zbog čega zapravo i jesmo ovde, na ovoj planeti, mi - duše otelotvorene u materijalnom telu...
Da li su najveće tragedije u istoriji ležale na strahu većine i strahu od većine? Da li je to zapravo rezultat dugo negovane vere da će većina uvek izabrati pogrešno i loše? Vere da su ljudi zli, gori od životinja?    

~Izvorno značenje reči APOKALIPSA?~ 
~ἀποκάλυψις apocálypsis, from ἀπό and καλύπτω meaning 'un-covering'), translated literally from Greek, is a disclosure of knowledge, i.e., a lifting of the veil , a disclosure of something hidden.~
Apokalipsa znači razotkrivanje, otkrovenje, obelodanjivanje znanja, podizanje velova zablude i iluzije, razotkrivanje nečega skrivenog. Šta ako mi i ne znamo šta bi učinila "većina", šta ako većina spozna istinu iza iluzije? Šta ako naši mučitelji i nisu toliko različiti od nas, i ako oni oko nas nisu toliko važni koliko oni u nama?

Eto, puno pitanja za izmučene duše željne dobra, a zatrpane izazovima i strahom...

☆҉

Ne dajte se! Jer šta je sreća ako ne - biti to najbolje što jesi, i isijavati svoju svetlost jedinstvenih boja na jedinstveni način?

ŽENSKE PRIČE - ŽENSKA MITOLOGIJA

Danas su Blagovesti, ženski hrišćanski praznik. Gavrilo se pojavio Mariji noseći joj vest o Hristovom začeću. Danas, dvadeset vekova kasnije, još uvek ženama koje nisu bezgrešno začele, muškarci čija deca nisu bezgrešno začeta, objašnjavaju kako i zašto se to dogodilo... Dopuštam da oni žele da pokažu kako znaju. Nisam sigurna da li su spremni da zaista znaju? Pravo znanje o začeću, trudnoći, rođenju, ženskosti je u ličnom iskustvu, a to je nažalost van njihovog domašaja. O tome mogu saznati ponešto, tek iz ženskih priča, a ženske priče mogu ispričati žene koje su svesne sebe i svojih iskustava. Kako u ovakvim okolnostima biti i postati svesna žena? 

Pomračenje Meseca je Pun Mesec koji se našao u blizini Severnog ili Južnog Mesečevog Čvora. Pun Mesec simbolizuje punu zrelost i plodove ženskosti, majčinskih i negujućih atributa.

Čvorovi simbolizuju razdvojenost Glave i Tela, naše Svrhe, Misije u ovom životu, i našeg materijalnog tela koje nam je dato da bismo mogli ispuniti svoju Svrhu. U telu su pohranjene informacije o prošlosti, naša veza sa precima, životinjama, zemljom, geni i sećanja zabeležena na telesnom nivou. Na najpovršnijem nivou - svi mi ponekad osećamo razdvojenost - želju da nam bude dobro, a istovremeno osećamo nešto nedefinisano što nam neda... Onda čitamo, mislimo, razumemo bolje sebe, pomislimo da smo shvatili uzroke i posledice, ali opet ne ide... U našoj današnjoj kulturi smatra se normalnim i poželjnim da zanemarujemo i mučimo telo pokušavajući da zadovoljimo zahteve glave, i to je jedan od razloga patnje velikog broja ljudi. Ovo duboko usađeno uverenje, podržano religioznim dogmama, često deluje na podsvesnom nivou, i mnogi će se pitati - "kako to, kad oni to ne primećuju?". Svesno možemo misliti i suprotno, ali šta i kako činimo? Čvorovi se u Astrologiji smatraju zlosutnim tačkama, a to je opet jako diskutabilno. Za koga zlosutnim? Često su se smrti velikih vladara događale oko pomračenja. Neočekivano za vladare - oni su umirali? Ko bi se tome nadao! Dešavali su se zemljotresi i nesreće, takođe neočekivano...

Uskoro nas očekuje Veliki Krst, sa muškim planetama - Pluton, Jupiter, Uran i Mars su glavni igrači, videćemo kako će ova moćna - ratnička, vizionarska, božanska i podzemna ekipa odigrati ovaj meč.  Možda računaju na pomoć navijačica?

Ali ko će više da gleda te dosadne ratničke obračune? Koga to uopšte interesuje? 20 i više vekova sve na ISTI NAČIN. I SVE ISTO. Menjaju se samo kulise, arhitektura i moda...

Ovaj put se publika osula, u želji da se posveti nečemu pametnom - a to je pravo negovanje autentične ženstvenosti.

Proteklih nešto "malo" vekova "usrećivanja" je bilo sasvim dovoljno.

Hvala na tome - ali neke su otkrile da im je lepše bez takve sreće.

~------------------------~ 

 ~ŽENSKI MIT - HEROINA~

Gde su ženski mitovi? Zašto ih nema?

Možda žene izbegavaju da žive svoje mitove? A zašto? Zašto muškarci izbegavaju da žive svoje mitove?     Toliko je danas priče o tome, a da li iko uopšte živi svoj mit i svoju Svrhu?

Naravno, normalni ljudi izbegavaju probleme, neizvesnost i rizik, a živeti svoj mit, svoju priču i svoj život je svakako rizičan i neudoban poduhvat. Govoriti istinu je ponegde životno opasno. Odrasli znaju na kojim tačkama ove planete je to izraženo. Proteklih vekova su se na te rizike odvaživali najčešće muškarci, a  i oni najvredniji nisu lepo prolazili, a "demokratska većina" ih je ubijala posebno u nedemokratskim, totalitarnim državama, mrzela ili razapinjala na krst, potom ratujući zarad "odbrane i zastupanja" tekovina heroja - post mortem. A vekovima kasnije bi uživali i prodavali proizvode herojskih subverzivnih dejstava. Žene su birale da prihvate ono što im je dato, da prežive i brinu o deci. 

Spustiti svoju Svrhu ili Životnu Misiju na zemlju i u materijalnu ravan nije lako, i zahteva znanje, mudrost, upornost, strpljenje... Zahteva, i priziva božansku i anđeosku zaštitu. Zato je za ilustraciju izabran Anđeo "Gabrijela" po Doreen Virtue i Radleigh Valentine. Jer Anđeli su i ženski i muški, pripadaju svima koji žele i slede njihovo vođstvo i zaštitu. Nijedno ljudsko biće ih  ne kontroliše niti drži u kutiji i pušta po svojoj volji za ostvarenje interesa ili na neprijatelja... 

Tako je onih koji su tokom istorije, živeli svoju Svrhu i svoj Mit je bilo malo, i bivali su izloženi velikoj opasnosti, ali danas, rasposred snaga više nije isti kao nekada, vremena su se promenila. Sve je više ljudi koji se bude za duhovnu stvarnost u okvirima postojećih zajednica, a još više, izvan okvira takvih zajednica. Oni žele da žive svoju pravu, najbolju prirodu, i doprinesu razvoju društva. Pri tom, "većini" koju mnogo ne interesuje Svrha, i ne veruje u Božanski Plan, već misli o parama, makar i po cenu tuđih života, preti opasnost, jer utabane i naviknute staze kojima bi rado nastavili da hodaju, vode pravo u provaliju. Čak i oni to vide. Oni ne veruju da bi iko mogao iskreno želeti da daje nešto dobro, umesto da to stiska, krije i čuva samo za sebe i svoju decu. Sumnjaju, plaše se... Onda se pitaju zašto su nesrećni... Treba ih razumeti, možda nikada nisu ni sreli osobe o kojima pišem? Ako su sreli, nisu poverovali. Imali su priliku, nisu je prepoznali? Nisu se usudili da pokušaju... Možda im je usađen strah od svega dobrog? Možda su pokušali mnogo puta pa se razočarali? 

Ovo pomračenje upravo potencira pitanje načina preživljavanja - da li je opstanak današnjih zajednica moguć bez promene u sferi partnerstva?  Da li partnerstva zasnovana na prevari, lažima, i želji da se iko iskoristi i zloupotrebi mogu opstati?  Ko želi da uđe u odnos, ako je druga strana mnogo puta nedvosmisleno pokazala da želi da vas zloupotrebi, i traži da ovo prihvatite sa radošću? Da li  još uvek postoje oni koji  bi pristali na takav model funkcionisanja i ulogu koju im nameću oni koji vladaju? A vladaju tako što su im podanici poklonili sopstvenu Moć. Možda je pravo vreme da se oslobodimo nerealnog i na ofucanoj holivudskoj propagandi, zasnovanog straha od Čarobnjaka iz Oza, jer šta su vlade i državni sistemi nego upravo to? Njih 300, njihove porodice, malo vojnika sa puškama i pištoljima, prateća scenografija, reklame, razglasi, i milioni onih koji se nadaju poslu ako pristanu na sve. Da, umalo da zaboravim vrlo bitno - pravedni pravosudni sistem.

I kave veze sve to ima sa Ženskim Mitovima? 

Ima velike! Upravo činjenica da uprkos ovakvom stanju koje traje najmanje dve decenije, niko nije sa nožem u zubima i kuburama za pojasom istrčao pred takve i zapucao. Niti je ko od vladara imao makar i zastarele herojske muške atribute - da donese boljitak, razvoj i prosperitet, da zaštiti slabe, nemoćne, bolesne, žene i decu.  Muški Mit na Balkanu je propao. Muški Heroji su odavno mrtvi - novi nisu rođeni. Uteha za ovdašnje muškarce - i oni "svetski" su u krizi, upravo smo svedoci njihovog pada... 

Šta preostaje? Naravno - samo Ženski Mit koji čeka da bude rođen i napisan...

Pomračenje Meseca u Vagi je prilika za žene da se oslobode dotrajalog kolektivnog programa o sopstvenoj nemoći, vrednosti, i da preuzmu svoju odgovornost i svoju žensku Moć.To nije išta nalik feminizmu, uz respekt damama koje su utrle teren, prokrčile puteve, ženska moć nije u topuzi i "pravu" da se bude Tarzan.  Vreme je da ljudska bića odsanjaju i napišu svoju najlepšu, novu budućnost. Da izađu iz začaranog kruga. Samo one i oni koje to žele. Oni koji ne žele treba da budu i ostanu tamo gde su, ali im ne treba dozvoliti da povuku druge i drugačije sa sobom, ili da se sakriju iza njih. Ako osećate da ste zakasnile, ne brinite, svi mi imamo svoje vreme, i svoje cikluse, osim toga, biće još prilika... Takođe i muškarci nezadovoljni životom mogu učiniti isto, pod uslovom da su spremni da se oslobode ideje da muškost podrazumeva preteranu i otrovnu dominaciju. Takođe treba da postanu spremni da prigrle nežni i prijemčivi deo sebe, negujuću tajnu, sa kojom nisu navikli da se druže, već su naučeni da se nje plaše. Svima nama predstoji da naučimo da verujemo telu i procesu. Prirodi, zemlji, materiji oplođenoj duhom, ciklusima prirode, onome što je veće od nas i što nikako ne možemo do kraja dokučiti, zarobiti, kontrolistati. Potrebno je da naučimo da SLUŠAMO i ČUJEMO ono što ne poznajemo, a to je ono čega se svi plašimo.

Zar nije uzbudljivo ovo putovanje?

Na Kalemegdanu miriše pokošena trava, vlažna zemlja posle kiše, i naravno - jorgovan! Gabrijela bi nam nešto šapnula. Imamo li Moć da je čujemo i sledimo njeno vođstvo?

                                                                                                                      07.04.2014. 

P.S.

       I za kraj, evo reči koje Dobra Vila upućuje Doroti - "Ti si uvek imala MOĆ, ali si morala da naučiš da je koristiš."