IZAĐITE IZ ZAČARANOG KRUGA - KOLEKTIVNI KRUG

~Promotivne psihološke radionice iz serijala: 

Colorful Flow ili Raznobojni Tok~

ŠTA JE ZAČARANI KRUG I KAKO UOPŠTE IZAĆI IZ NJEGA?

Šta je to Začarani Krug, i imate li hrabrosti da uopšte priznate  da ga "imate", tj.da on ima vas?

~KOLEKTIVNI ZAČARANI KRUG, KOLEKTIVNA KARMA~

Kolektivni i individualni krugovi se prepliću i podržavaju. Kolektivni imaju duže (vekovno) trajanje a naši individualni krugovi se kreću i razvijaju tokom ličnih životnih faza. Inicirani smo u kolektivnu priču preko socijalnog programiranja, tj. roditelja i šire porodice, preko škole i ostalih institucija. Svi oni nam od rođenja zacrtavaju krug preko koga ne smemo iskoračiti. Ovi krugovi su sistemi verovanja, usvojeni stavovi koje ne proveravamo i dogovori na kojima počiva društvo. Pojedinci se poistovećuju sa njima, a neki su "u krugu, a izvan njega", svesni da je začarani krug fiktivni dogovor i dvorac od peska kojeg jedan mali morski talas može sprati.

Kolektivni Začarani Krug je svako, ali baš svako, društvo imalo i ima. Razvoj ljudske civilizacije se kreće spriralno i prelazi na novi nivo, onda kada granice Začaranog Kruga postanu jasno vidljive i prepoznate kao zidovi tamnice koja bi postala nepodnošljiva za mnoge. Tada bi većina rušila zidove i nasilno izlazila iz svog kruga u „slobodu“. Onda se klatno kretalo u drugom pravcu, i tako u krug vekovima. Ono što je na početku izgledalo kao prodor ka slobodi, rešenja koja su na početku bila kreativna i donela napredak mnogima, ako bi automatski i suštinski neizmenjena bila primenjivana automatski i neprimereno - od leka bi postajala otrov. Sa druge strane, rešenja svakako treba tražiti kroz eksperimente, ali na sebi i onima koji svesno pristaju na to...  
Danas vidimo kako rade eksperimenti naše političke "elite" i EU, in vivo, primenjeni na građane Srbije i na funkcionisanje društva i države. Ne verujem u teorije zavere. Verujem u (pretežno) dobre namere činovnika EU, ali ne verujem u njihovo znanje, kao ni u znanje činovnika države Srbije. Od vrha do dna. Ili obrnuto.

I eto priče o Rahu i Ketu, o glavi odvojenoj od tela. U Srbiji je to nažalost do bola očigledno. Ni jedna naša vlada (glava) nije imala svrsishodnu konekciju sa običnim ljudima (narod, telo). A EU je poslednjih desetak godina finansirala tako lude i besmislene projekte za kakve bi u sopstvenim zemljama bili izvedeni pred sud, a građani bi zaustavljali saobraćaj i suprotstavili se. Mi sada imamo "reformisanu" prosvetu, sudstvo, policiju, zdravstvo, itd. i građane koji se užasavaju ikakvog kontakta sa reformisanim profesionalcima... Da li se u bilo kojoj zemlji po obraćanju lekaru, čeka dve nedelje na pregled? Da li se igde još masovno sudi žrtvama umesto zločincima? 

Na našim prostorima se događao građanski rat najgore vrste (još od 1945te, a i ranije) nastavio se devedesetih i traje i danas, i ljudski život u Srbiji  ne vredi ni paru. Mislim da nije bitno drugačije i u ostalim novopriznatim državama.

Sada je pitanje - ne ko je kriv, i kako mu suditi pošto nema ko da sudi, a nema ni dovoljno velikih zatvora niti para za čuvare, već HOĆEMO LI NASTAVITI TAKO?

Što se tiče stranaca - oni imaju olakšavajuću okolnost - tajna je u prostom NEZNANJU. Samo ljudi iz Srbije imaju pitanja i odgovore za sopstvene probleme. Amerikanci, Rusi, EU, gastarbajteri, stručnjaci i diplomci sa Oksforda i Kembridža, svetski priznati psiholozi i medijumi, neznaju ništa ili svakako ne dovoljno o nama da bi nam pomogli. Oni ni u noćnim morama ne mogu zamisliti to sa čime se mi suočavamo svakog dana.                                                  

Sa druge strane ogromno je i neznanje ljudi sa ovih prostora kombinovano sa agresivnom spremnošću da naređuju i "vladaju", pri čemu nisu svesni šta čine.
Bilo bi nam svima vrlo korisno kada bi zagovornici teorija zavere, malo spustili loptu iz kosmosa, sa Aljaske, HARPA, isl. i sleteli na ovu našu malu, drugima nebitnu zemljicu Srbiju, i pozabavili se normalnim životom. 

Ali to ZAHTEVA HRABROST, ZNANJE i rešenost da se radi na konkretnim problemima.  

Jedna vrlo slobodna procena : većina - najmanje 70%  građana Srbije do 2011 godine bilo u stanju teškog poricanja situacije u kojoj živi zarad preživljavanja, i nesvesna budućnosti kojoj takvo ponašanje vodi. U tu grupu spadaju i oni koji su jako loše živeli, kao i oni koji su bolje  do veoma dobro i najbolje živeli. Godina 2010ta, kraj 2011-te godine, početak i čitava 2012-ta godina sa prevremenim izborima, sve su to bile tačke preokreta i početak osvešćivanja i opažanja jasnog i vidljivog sloma iskonstruisanih i nametnutih vrednosti odvojenih od realnosti. Početak kraja ciklusa započetog i pre II Svetskog rata, čije će dugove plaćati i budući naraštaji ako se ne preuzme odgovornost i ne načini bitan i ozbiljan otklon i osvešćivanje u odnosu na istorijska dešavanja iz naše prošlosti. 

Odgovornost naroda i elite koja donosi odluke ne može biti ista. Odgovornost intelektualaca iz društvenih nauka i svih ostalih ne može biti ista, ma koliko oni sebe videli kao bespomoćne. Posledice ideologije i totalitarnog režima nisu podjednako vidljive u medicini, tehničkim naukama i društvenim naukama. Zato i imamo stručnjake iz tehničkih nauka koji imaju prođu u svetu, ali nemamo civilizovano i napredno društvo, jer su za to potrebni slobodni i snažni pojedinci, kao i sloboda misli, govora i pameti. Mi to nismo imali i neminovno ćemo snositi posledice.  
I kako god pomenute i nepomenute društvene elite odlučile, ne mogu odlučiti i glasanjem proizvesti skidanje tereta svojih loših odluka, dela, reči ili ćutanja i nedelovanja sa pleća potomaka.

Za (najviše) dve godine činovnici srpske države - od premijera, preko direktora i predsednika kućnih saveta, neće imati od koga da ubiraju "plate" za nemoć i za servis koji ne obavljaju. Da li oni žele nastaviti svoje koračanje u tom pravcu?

Moj psihološki i umetnički rad je namenjen ljudima koji se osećaju pritisnuti zidovima Začaranog Kruga, ma gde se zatekli - u krugu institucija, države, vlade, parlamenta, sitnog i sitnijeg biznisa, alternativnim krugovima - izvan ustaljenih krugova, poljoprivrednim ili umetničkim i zanatlijskim krugovima... 

Ma u kom od ovih krugova da se momentalno nalazite, neodvojivi ste deo većeg - LJUDSKOG KRUGA. 

A potom ste deo još većeg životnog i životinjskog, biljnog, mineralnog, vodenog, nebeskog, zvezdanog i Zemaljskog kruga… I kada čujete da zvone zvona sa naših i tuđih crkava, ne pitajte se za kim zvona zvone, već se pitajte – Šta dobro još možete učiniti pre trenutka u kome ćete zaista i potpuno doživeti jedinstvo sa svim pomenutim i nepomenutim krugovima i vratiti se svom Izvoru...

Obrenovac, 16.05.2014. Dok se ovaj tekst pisao.

Članak iz januara 2014 ili Stanje nacije iz ugla psihologa

Članak iz januara

~COLOFUL FLOW – WORKSHOP~
~RADIONICA – RAZNOBOJNI TOK~
~----------------------------------------~
KAKO UPOTREBITI TRENUTNA KRETANJA U DRUŠTVU DA OSVESTIMO SEBE, POBOLJŠAMO SOPSTVENI ŽIVOT I PRONAĐEMO PRAVO MESTO U OVOM “TOKU”?
IME WORKSHOP-a GOVORI O KORACIMA KOJI DOVODE DO SINHRONIZACIJE MNOŠTVA NAŠIH RAZNOBOJNIH, RAZNOLIKIH ENERGIJA, I NAIZGLED NESPOJIVIH PRIRODA I KARAKTERA U JEDNU SKLADNU CELINU I TOK
~-------------------------------------------~
Da li su uznemiravajuća spoljašnja zbivanja I ljudi sa suprotstavljenim stavovima naši neprijatelji ili su te situacije zapravo izazovi koji mogu pomeriti razvojni nivo nas - pojedinaca, kao delova društva, I čitave nacije na viši nivo?
Kako se osećate kada ste pročitali ovo pitanje?

My psychological article in our small Ortodox magazine "Looking for God"... writen with great pleasure and prayers, followed by many, many sweet coincidences.Welcome!

~Evo jednog članka za naš mali časopis -"Bogotražitelj", koji ni-iz-čega materijalizuje grupica entuzijasta i filantropa. Pisan sa velikim zadovoljstvom i uz iskrene molitve. Baš za Svetog Savu što mi je veoma drago! Nadam se da će vam se dopasti...~
~------------------------------------------------------------~
~------------------------------------------------------------~
Stanje nacije iz ugla psihologa
Ili
Šta nam je činiti da bi nam bilo bolje?
~------------------------------------------------------------~
~------------------------------------------------------------~

Zahvaljujem se jednoj maloj zajednici duhovnih ljudi i uredništvu časopisa „Bogotražitelj“ što su me ljubazno zamolili da iznesem deo promišljanja o naciji čiji sam delić i pozdravljam drage čitatelje ovog lista.
Fokus mog dugogodišnjeg profesionalnog rada nije bio da „naučno“ dokažem bilo koju teoriju, ili da nametnem svoje mišljenje tako i u ovom slučaju – vi kao i većina običnih ljudi koji pokušavaju da prežive u Srbiji dobro znate i znamo šta nas boli i šta nas žulja. Svi mi vidimo nepravdu na svakom koraku, osećamo teret bede, nemaštine, nedostatak brige i interesovanja za naše sopstvene muke i patnje drugih ljudi. Svi možemo primetiti nagomilane probleme kojima naizgled nema kraja. Svi vidimo greške, probleme i mane naših bližnjih. Ali ne vidimo izlaz. To je moj utisak. Takođe, baveći se ovom temom, teško je ne dotaći politiku čije posledice živimo i podnosimo.
Moj fokus je uvek bio kako postići promenu iz negativnog u pozitivno, i šta učiniti da bi se krenulo putem boljitka, prosperiteta i razvoja. Uvek me je fascinirala sposobnost nekih ljudi i nacija da i najteže okolnosti pretvore u priliku za razvoj i velika dela.
Prošli smo teška vremena, mereno vekovima. I ovde ću navesti neka zapažanja o posledicama.


1. Jedno od velikih izazova i zadataka Srbije je nepostojanje zdravog i stabilnog nacionalnog identiteta. Kao što je izgrađen i zreo lični identitet veoma važan za preživljavanje, napredak i sreću individue, tako je i zdrav nacionalni identitet od neprocenjivog značaja za dobrobit i prosperitet jedne nacije. Srpski narod je imao izuzetno izazovnu istoriju, prolazio kroz mnoga stradanja koja nisu bila njegov izbor niti njegova volja. Mnoštvo nesrećnih okolnosti i mi se nalazimo tu gde jesmo sada.


2. Druga odlika našeg nacionalnog identiteta je njegov negativni predznak. Nisu potrebna istraživanja da bi primetili da ogroman broj mladih, obrazovanih ljudi odlazi iz zemlje, a ako ne odlazi – to bi želeo. Mladi ljudi su svesni da je za nalaženje posla veoma bitna, ako ne presudna „veza“. Da su ljudi oko njih „lopovi, pokvarenjaci, kriminalci“. Svesni su kakve su nam institucije, direktori, političari. Većina ima negativno mišljenje o sopstvenom narodu, a to povlači i konflikt u pojedincu. Preovlađuju razočaranost, depresija, osećanje bespomoćnosti, i želja da se pobegne u neku uređenu zemlju.


3. Izražene autodestruktivne tendencije


4. Kult ličnosti/funkcije/pozicije u poslovnoj hijerarhiji u svakodnevnom životu, i odsustvo profesionalnog odnosa političara prema poslu, koji sebe doživljavaju kao monarhe, a narod kao podanike ili još gore – moram reći, jer je to evidentno – kao životinje. Ovaj odnos se prenosi po vertikali, pa se tako i radnici državnih institucija odnose prema građanima. Biti zaposlen u nekom „javnom servisu“ je ovde nasledna funkcija i to na svakom stepeniku - od direktora do čistačice. Posledično - Nedostatak komunikacije između „rukovodioca“, nižih zaposlenih u hijerarhiji i građana, pri čemu se svi osećaju ugroženi od svih ostalih i doživljavaju jedni druge kao neprijatelje. Umesto da normalnog rešavanja tekućih problema, problemi se negiraju – i izbegava odgovornost koju je nemoguće izbeći.


5. Nacionalni i lični identitet se zasnivaju na unutrašnjim vrednostima (reći ću duhovnim) a ne isključivo na materijalnim vrednostima. Međutim, kada neko jako dugo živi u preteškim okolnostima, kada nikako ne uspeva da uspostavi kontinuitet jednog dobrog ovozemaljskog života, čak i kada čini velike poduhvate i stvara izuzetna dela, i ipak stalno biva šiban nedaćama – a ja tako vidim istoriju našeg naroda, nacije i naših pojedinačnih života, tada je veoma teško održati Veru, Nadu i Ljubav. I ostati svestan da materija sledi Duh, a ne obrnuto. Kada stradanje postane jedina opcija I jedina budućnost, obični ljudi izgube Veru u pozitivan ishod I mogućnost pozitivne promene.


6. Ljudi i nacije koje imaju tako tešku istoriju, sa tolikim brojem događaja i lomova, ne stižu da shvate, osveste I sebi objasne šta im se dogodilo, a samim tim nisu u stanju da jasno komuniciraju svoje potrebe ili svoju istinu onima koji bi im eventualno mogli pomoći. Očiti primer je priča o Kosovu, i načinu na koji je ono „branjeno“. Konkretno – naši političari nisu dovoljno i na pravi način svesni svega što nam se dogodilo, već su ušančeni u ličnim stavovima, ličnim interesima, čak, usudiću se reći – mržnji, preziru i velikom nepoštovanju sopstvenog naroda.


Sada ono najvažnije – STANJE NACIJE, KAO I STANJE BILO KOG POJEDINCA NIJE NEŠTO OKAMENJENO, VEĆ JE PODLOŽNO PROMENI. Mnogi narodi i pojedinci su prošli kroz tragična iskustva i iz toga izašli kao pobednici. Zašto je to nemoguće u Srbiji? Od koga to zavisi? Ako mislite da je bilo koja duševna bolest ili bilo koja fizička bolest nešto strašno i smak sveta, taj stav može odlučiti o vašoj sudbini. Ne virus, ne maligne ćelije, već vaš stav. Virusi, bakterije, prljavština, loša ishrana, zagađenje, klimatske promene, i maligne ćelije su prisutni u svima nama, bolest je neprekidno u nama i oko nas. Bolest je DEO nas i deo života. Što znači da smo MI I ŽIVOT VEĆI OD BOLESTI, a naše zdravlje zavisi od svesti o tome. 

Zdravlje počinje od vas. Stanje nacije nije određeno stavom Amerike prema nama, već stavom koji mi imamo prema sebi samima. Stanje nacije zavisi od VAS i mene. Stanje nacije zavisi od svakog pojedinca i stanja u kome se nalaze LJUDI. I jedini izlaz iz ovog začaranog kruga u kome smo se našli, nalazi se u nama.
Sve ovo što sam navela, nisam pročitala u knjigama, to nije priča ili teorija, koja mi zvuči suvislo pa vam je prepričavam. Ove reči su rezultat mog ličnog iskustva, kroz faze negativnog identiteta sam i sama prolazila u svom ličnom razvoju, i često se osećala očajnom, usamljenom, nepravedno kažnjenom i neshvaćenom. To nije trajalo jedan dan ili mesec dana, trajalo je godinama i decenijama. Preživljavala sam kolektivno ludilo rata, besmislene poteze i medijsko trovanje. Užasavala sam se i stidela što pripadam jednoj naciji koja uništava i tera mlade, vredne, obrazovane ljude, a favorizuje bezobrazluk, podlost i prostakluk...
Ali posle svh tih godina rada na sebi i rada sa drugim ljudima, polako, ni sama ne znam kako, počela sam sve više da razumevam svoj narod I često neugledne, siromašne, ali čestite, prostodušne I dobre ljude. 

I sada posle svega – ponosna sam što sam deo ovog naroda. Sada vidim jasno kako njegove mane i greške tako i njegovu lepotu, snagu koje ni sam nije svestan i njegovu moć. Vidim ogromni potencijal i jedno veliko srce zatrpano gomilom đubreta koje je vekovima nabacivano na njega.
Stavite ruku na svoje srce i pitajte ga šta ono želi i kako vidi našu zajedničku budućnost. Pitajte ga sa poštovanjem, nežnošću, ljubavlju, jer je toliko teških stvari moralo da podnese. Pitajte ga ljubazno i zamolite ga za odgovor – Kako da vama i svima nama bude bolje? Kako da živimo u prelepoj, bogatoj zemlji srećnih ljudi? Šta treba da učinimo da budemo srećni? Tiho ga pitajte, i tiho čekajte odgovor.
Čekajte danima ako je potrebno, jer ono je patilo godinama, a generacije naših predaka su patile vekovima. Čekajte strpljivo i budite nežni. I budite pažljivi, da čujete odgovor kada vam dođe. Budite spremni da čujete jecaj, šapat, mucanje ili krik. Budite spremni da načinite mali, bebeći korak. Budite spremni da padate, ustajete, ponovo I ponovo, da polako i nespretno koračate... Da se dugo odmarate posle tog malog-velikog koraka... Možda ćete misliti da ste trapavi, ali u očima Boga bićete najdivnija bića, jer ste I jer smo vekovima ležali slomljeni, izmučeni I bolesni u blatu, na dnu mračnog bunara, zaboravljajući I da govorimo od muke…


Vremena su se promenila, vekovima se biralo stradanje jer se Vera tako branila, I pre se davao život nego činilo zlo. Ali vremena su se promenila. Da li Hrist želi da mi patimo I dalje I stradamo za Veru, ili je vreme da budemo srećni I ustanemo radosni u svojoj Veri I Duhu, makar su nam duše I tela ranjavana u prošlosti? Nije li vreme za dobru promenu i za srećnu budućnost?
Ona zavisi od svih nas. Odgovor je u našim srcima. I eto, ova Mala Vera bi poželela želju za dobre ljude ove izmučene zemlje I sebe :
Da bude ono što u našoj (do sada poznatoj) nacionalnojistoriji nije bilo – da se složimo u dobroti i lepoti u pozitivnim nastojanjima I malim koračićima prema predivnoj Budućnosti. Znajte – svet čeka naš odgovor, jer naše rešenje neće biti samo naše. Ono će pomoći I drugima. A oni će biti srećni da pomognu nama.
Hvala vama, svim dobrim dušama koje ste mi pomogle I pomažete, da moja Sadašnjost već bude divna.
U Bogojavljenskoj noći, 19.01.2014. pored Saborne crkve u Beogradu.


Verica Stojimirović, psiholog.