Danas su Blagovesti, ženski hrišćanski praznik. Gavrilo se pojavio Mariji noseći joj vest o Hristovom začeću. Danas, dvadeset vekova kasnije, još uvek ženama koje nisu bezgrešno začele, muškarci čija deca nisu bezgrešno začeta, objašnjavaju kako i zašto se to dogodilo... Dopuštam da oni žele da pokažu kako znaju. Nisam sigurna da li su spremni da zaista znaju? Pravo znanje o začeću, trudnoći, rođenju, ženskosti je u ličnom iskustvu, a to je nažalost van njihovog domašaja. O tome mogu saznati ponešto, tek iz ženskih priča, a ženske priče mogu ispričati žene koje su svesne sebe i svojih iskustava. Kako u ovakvim okolnostima biti i postati svesna žena?
Pomračenje Meseca je Pun Mesec koji se našao u blizini Severnog ili Južnog Mesečevog Čvora. Pun Mesec simbolizuje punu zrelost i plodove ženskosti, majčinskih i negujućih atributa.
Čvorovi simbolizuju razdvojenost Glave i Tela, naše Svrhe, Misije u ovom životu, i našeg materijalnog tela koje nam je dato da bismo mogli ispuniti svoju Svrhu. U telu su pohranjene informacije o prošlosti, naša veza sa precima, životinjama, zemljom, geni i sećanja zabeležena na telesnom nivou. Na najpovršnijem nivou - svi mi ponekad osećamo razdvojenost - želju da nam bude dobro, a istovremeno osećamo nešto nedefinisano što nam neda... Onda čitamo, mislimo, razumemo bolje sebe, pomislimo da smo shvatili uzroke i posledice, ali opet ne ide... U našoj današnjoj kulturi smatra se normalnim i poželjnim da zanemarujemo i mučimo telo pokušavajući da zadovoljimo zahteve glave, i to je jedan od razloga patnje velikog broja ljudi. Ovo duboko usađeno uverenje, podržano religioznim dogmama, često deluje na podsvesnom nivou, i mnogi će se pitati - "kako to, kad oni to ne primećuju?". Svesno možemo misliti i suprotno, ali šta i kako činimo? Čvorovi se u Astrologiji smatraju zlosutnim tačkama, a to je opet jako diskutabilno. Za koga zlosutnim? Često su se smrti velikih vladara događale oko pomračenja. Neočekivano za vladare - oni su umirali? Ko bi se tome nadao! Dešavali su se zemljotresi i nesreće, takođe neočekivano...
Uskoro nas očekuje Veliki Krst, sa muškim planetama - Pluton, Jupiter, Uran i Mars su glavni igrači, videćemo kako će ova moćna - ratnička, vizionarska, božanska i podzemna ekipa odigrati ovaj meč. Možda računaju na pomoć navijačica?
Ali ko će više da gleda te dosadne ratničke obračune? Koga to uopšte interesuje? 20 i više vekova sve na ISTI NAČIN. I SVE ISTO. Menjaju se samo kulise, arhitektura i moda...
Ovaj put se publika osula, u želji da se posveti nečemu pametnom - a to je pravo negovanje autentične ženstvenosti.
Proteklih nešto "malo" vekova "usrećivanja" je bilo sasvim dovoljno.
Hvala na tome - ali neke su otkrile da im je lepše bez takve sreće.
~------------------------~
~ŽENSKI MIT - HEROINA~
Gde su ženski mitovi? Zašto ih nema?
Možda žene izbegavaju da žive svoje mitove? A zašto? Zašto muškarci izbegavaju da žive svoje mitove? Toliko je danas priče o tome, a da li iko uopšte živi svoj mit i svoju Svrhu?
Naravno, normalni ljudi izbegavaju probleme, neizvesnost i rizik, a živeti svoj mit, svoju priču i svoj život je svakako rizičan i neudoban poduhvat. Govoriti istinu je ponegde životno opasno. Odrasli znaju na kojim tačkama ove planete je to izraženo. Proteklih vekova su se na te rizike odvaživali najčešće muškarci, a i oni najvredniji nisu lepo prolazili, a "demokratska većina" ih je ubijala posebno u nedemokratskim, totalitarnim državama, mrzela ili razapinjala na krst, potom ratujući zarad "odbrane i zastupanja" tekovina heroja - post mortem. A vekovima kasnije bi uživali i prodavali proizvode herojskih subverzivnih dejstava. Žene su birale da prihvate ono što im je dato, da prežive i brinu o deci.
Spustiti svoju Svrhu ili Životnu Misiju na zemlju i u materijalnu ravan nije lako, i zahteva znanje, mudrost, upornost, strpljenje... Zahteva, i priziva božansku i anđeosku zaštitu. Zato je za ilustraciju izabran Anđeo "Gabrijela" po Doreen Virtue i Radleigh Valentine. Jer Anđeli su i ženski i muški, pripadaju svima koji žele i slede njihovo vođstvo i zaštitu. Nijedno ljudsko biće ih ne kontroliše niti drži u kutiji i pušta po svojoj volji za ostvarenje interesa ili na neprijatelja...
Tako je onih koji su tokom istorije, živeli svoju Svrhu i svoj Mit je bilo malo, i bivali su izloženi velikoj opasnosti, ali danas, rasposred snaga više nije isti kao nekada, vremena su se promenila. Sve je više ljudi koji se bude za duhovnu stvarnost u okvirima postojećih zajednica, a još više, izvan okvira takvih zajednica. Oni žele da žive svoju pravu, najbolju prirodu, i doprinesu razvoju društva. Pri tom, "većini" koju mnogo ne interesuje Svrha, i ne veruje u Božanski Plan, već misli o parama, makar i po cenu tuđih života, preti opasnost, jer utabane i naviknute staze kojima bi rado nastavili da hodaju, vode pravo u provaliju. Čak i oni to vide. Oni ne veruju da bi iko mogao iskreno želeti da daje nešto dobro, umesto da to stiska, krije i čuva samo za sebe i svoju decu. Sumnjaju, plaše se... Onda se pitaju zašto su nesrećni... Treba ih razumeti, možda nikada nisu ni sreli osobe o kojima pišem? Ako su sreli, nisu poverovali. Imali su priliku, nisu je prepoznali? Nisu se usudili da pokušaju... Možda im je usađen strah od svega dobrog? Možda su pokušali mnogo puta pa se razočarali?
Ovo pomračenje upravo potencira pitanje načina preživljavanja - da li je opstanak današnjih zajednica moguć bez promene u sferi partnerstva? Da li partnerstva zasnovana na prevari, lažima, i želji da se iko iskoristi i zloupotrebi mogu opstati? Ko želi da uđe u odnos, ako je druga strana mnogo puta nedvosmisleno pokazala da želi da vas zloupotrebi, i traži da ovo prihvatite sa radošću? Da li još uvek postoje oni koji bi pristali na takav model funkcionisanja i ulogu koju im nameću oni koji vladaju? A vladaju tako što su im podanici poklonili sopstvenu Moć. Možda je pravo vreme da se oslobodimo nerealnog i na ofucanoj holivudskoj propagandi, zasnovanog straha od Čarobnjaka iz Oza, jer šta su vlade i državni sistemi nego upravo to? Njih 300, njihove porodice, malo vojnika sa puškama i pištoljima, prateća scenografija, reklame, razglasi, i milioni onih koji se nadaju poslu ako pristanu na sve. Da, umalo da zaboravim vrlo bitno - pravedni pravosudni sistem.
I kave veze sve to ima sa Ženskim Mitovima?
Ima velike! Upravo činjenica da uprkos ovakvom stanju koje traje najmanje dve decenije, niko nije sa nožem u zubima i kuburama za pojasom istrčao pred takve i zapucao. Niti je ko od vladara imao makar i zastarele herojske muške atribute - da donese boljitak, razvoj i prosperitet, da zaštiti slabe, nemoćne, bolesne, žene i decu. Muški Mit na Balkanu je propao. Muški Heroji su odavno mrtvi - novi nisu rođeni. Uteha za ovdašnje muškarce - i oni "svetski" su u krizi, upravo smo svedoci njihovog pada...
Šta preostaje? Naravno - samo Ženski Mit koji čeka da bude rođen i napisan...
Pomračenje Meseca u Vagi je prilika za žene da se oslobode dotrajalog kolektivnog programa o sopstvenoj nemoći, vrednosti, i da preuzmu svoju odgovornost i svoju žensku Moć.To nije išta nalik feminizmu, uz respekt damama koje su utrle teren, prokrčile puteve, ženska moć nije u topuzi i "pravu" da se bude Tarzan. Vreme je da ljudska bića odsanjaju i napišu svoju najlepšu, novu budućnost. Da izađu iz začaranog kruga. Samo one i oni koje to žele. Oni koji ne žele treba da budu i ostanu tamo gde su, ali im ne treba dozvoliti da povuku druge i drugačije sa sobom, ili da se sakriju iza njih. Ako osećate da ste zakasnile, ne brinite, svi mi imamo svoje vreme, i svoje cikluse, osim toga, biće još prilika... Takođe i muškarci nezadovoljni životom mogu učiniti isto, pod uslovom da su spremni da se oslobode ideje da muškost podrazumeva preteranu i otrovnu dominaciju. Takođe treba da postanu spremni da prigrle nežni i prijemčivi deo sebe, negujuću tajnu, sa kojom nisu navikli da se druže, već su naučeni da se nje plaše. Svima nama predstoji da naučimo da verujemo telu i procesu. Prirodi, zemlji, materiji oplođenoj duhom, ciklusima prirode, onome što je veće od nas i što nikako ne možemo do kraja dokučiti, zarobiti, kontrolistati. Potrebno je da naučimo da SLUŠAMO i ČUJEMO ono što ne poznajemo, a to je ono čega se svi plašimo.
Zar nije uzbudljivo ovo putovanje?
Na Kalemegdanu miriše pokošena trava, vlažna zemlja posle kiše, i naravno - jorgovan! Gabrijela bi nam nešto šapnula. Imamo li Moć da je čujemo i sledimo njeno vođstvo?
07.04.2014.
P.S.
I za kraj, evo reči koje Dobra Vila upućuje Doroti - "Ti si uvek imala MOĆ, ali si morala da naučiš da je koristiš."
Нема коментара:
Постави коментар