OdČaravanje, Pomračenja, Veliki Krst, i generacije 50, 60, 70... i neke...

"When the winds of change blow, some people build walls & others build windmills" Chinese proverb

~Kada vetrovi promene duvaju, jedni grade zidove, drugi vetrenjače~ 

Kineska poslovica

... Dok neki imaju "Brza i laka rešenja, bez doticanja suštine problema"

Evo jednog starog, neobjavljenog posta, napisanog na današnji dan 2015. Pošto sam intenzivno osetljiva na emotivnu klimu ljudi oko sebe, ponekad mi je glupo da uopšte govorim ono što mislim. Jer ljudi su obuzeti svojim idejama, potpuno zatvoreni u svoje vidjenje, bez radoznalosti, istraživačkog duha, standarda i minimuma otvorenosti da čuju i neko drugo mišljenje. Tako da su nam godine od 1990 i neke prošle u neizbežnom ratovanju i agresivnim progonima onih koji nemaju slično mišljenje sa Titovim, Staljinovim, Lenjinovim i Marksovim fanovima. U novije vreme Putinovim.

Egzaktni Veliki Krst o kome smo toliko govorili (prošle 2014.te god.) se dogodio, i još uvek su aktivni "tragovi" ove pojave sa opadajućim intenzitetom. Verovatno jedan od moćnijih astroloških momenata za našeg života. Kako su uključene spore planete - Pluton i Uran, generacije koje su rođene pod intenzivnim uticajem ovih planeta, će se verovatno osećati posebno dotaknutim. To su generacije nekih 50'tih, 60'tih i s početka 70'tih godina, sa spojem Urana i Plutona u Devicama, Neptunom u Škorpijama (gde sada tranzitira Saturn), eventualno Saturnom u Ribama, gde sada tranzitira - upravo Neptun! Te (i okolne) generacije su na ispitu.

Kako je generacijo?
Planete uhvaćene u krstu su spore i tiču se usklađivanja sa kolektivnom svrhom i transformacijom u pravcu razvoja i dobrobiti na kolektivnom nivou.

Šta to konkretno znači? Generacije o kojima govorim su sada u punom naponu i vrhuncu i trebala bi da svom snagom učestvuju u izgradnji solidne baze i funkcionalnog i smislenog sveta koji će ostaviti potomcima. Da li se to događa?
Kako se oseća pomenuta generacija u Srbiji?

Generacije koje su bile adolescentne, odrastale, ili tek stasavale 90'tih godina. Kada je Ex Yugoslavija počela da se raspada, a za građane Srbije - ("nosioce" kontinuiteta bivše YU) nastavila da se raspada do pre par godina, sa eventualnim nastavkom kontinuiteta raspada (moralnog, finansijskog i ljudskog) Srbije(?). Ako se ima snage za raspad...
Ovo su istorijske činjenice.

Možda je dobar naziv za ove generacije, kojima i sama pripadam: nastavljači kontinuiteta grešaka predaka?

~NOSIOCI KONTINUITETA GREŠAKA PREDAKA~

Pokušaću da uđem u analizu naše generacije. Bez prava na proveru, ikakvu kritiku, i pitanja o smislu, nasledili smo sledeća uverenja:

- Živeli smo u savršenom, pravednom, totalitarnom poretku koji ne sme da se menja.

- Oni koji ga vode i predstavljaju - predsednik države, ministri, vlada, sud, policija, profesori, lekari... itd, svi su savršeni i svi znaju šta rade, čak i kada uništavaju nečiji život. Oni IMAJU prava na to.

- Ne postavljaj dodatna pitanja, ili ćeš jako loše proći.

- Ne čini ništa ako vidiš grešku - jer će "svi" biti protiv tebe.

- Ćuti i plivaj u svojoj tegli, svaki izlazak će te skupo koštati.

- Samo probaj da proveriš verodostojnost tog savršenog sveta.
- I samo probaj da uradiš nešto, jer ko si ti? Sitna riba... pih

itd.

Pravila su ostala ista, malo klimava, ali istrajavaju - sada potomci tih generacija stasavaju, a njihovi roditelji se nadaju da će njihova deca uspeti da pobegnu iz Srbije! Možda pripremaju novac za školovanje? Puni mržnje prema zemlji u kojoj žive, prema istoriji, zlim ljudima oko sebe, sopstvenom narodu i precima... Ako ne uspeju da pobegnu - biće im isto kao i roditeljima - i šta se tu može? I onako je sve već određeno...
I ovde ne vladaju isti ljudski zakoni kao u Norveškoj, Švedskoj i Americi. Čak i gravitacija ima specijalno kreativno značenje.

Da li ćemo nastaviti u tom pravcu?

Za svo to vreme, kolektivno smo bili jako ponosni što smo toliko pametni da umemo da se izlečimo u kafani ili svađom da rešimo svaku muku. To što nismo znali niti smeli ni sebi da objasnimo šta nam je, i što smo nacionalno potpuno impotenti - jer šta je 20 godina pričanja priča o "rešenju" i 20 godina "rešavanja problema" a da se problem nije ni dotakao?

Sve to smo krstili našom prednošću u odnosu na "glupe" amerikance, kojima zameramo najviše - nedostatak impotencije! Ako tradicionalno mrzimo sve američke predsednike jer oni mogu da budu USPEŠNO agresivni prema drugim zemljama, ali oni umeju i da stanu  a mi ne možemo ni jedno ni drugo, čak ni prema Hrvatskoj, Bosni, Kosovu? I to nam je najstrašnije i to je razlog za mržnju?

Jedino što je još uvek i ikako organizovano je - organizovani kriminal - pa tako danas imamo mafijaške klanove u školama i zbornicama, mafijaške klanove u bolnicama, mafijaške porodične kartelčiće u privredi, i naravno na vrhu piramide organizovano pravosuđe.

Svi ostali su dezorganizovani, ali bar nisu deo mafijaške organizacije koja sebe zove državom. I sve - čak i to malo organizacije se raspada i dezintegriše.

U Srbiji je to dovedeno do potpunog rasula, u drugim, bogatijim zemljama naravno u blažem obliku. 

Prethodne posleratne generacije su očigledno gradile zidove, sada se zidovi i sve ostalo ruši, a vetrenjača nema.
Imamo vetar koji raznosi prazne priče.

HOĆEMO LI TAKO DO KRAJA?

Da li TO smatrate za ljudski život?

Da li je neophodno sejati patnju i probleme drugima? Otežavati, smetati, dosađivati, obmanjivati, lagati, krasti... Primoravati, uslovljavati, a najgore neću ni pominjati? Zdrav razum je demode?

Zakazivati i odlagati pregled bolesnim ljudima za dve nedelje? Praviti sumanute "projekte" i mučiti ljude samo zato što neko hoće da plati nešto takvo? Reformisati sve institucije da postanu mnogo gore nego što su bile? Doduše mnogo toga su započeli oni prethodni. Da li potomci moraju nastaviti greške i neznanje prethodnika?

******************************************************

Sada, posle Velikog Krsta i Tetrade Blad pomračenja Meseca, mnogo toga je raščišćeno u nama.